зако̀врчити
заковрчити
Лема
заковрчити
Извор
том 2, стр. 129, редослед 11
- 1.
= заковрџити 1. окренути, завити у страну.
— Заковрчио вратом да не да кћери каурину.
- 2.
в. заковрчати.
— Коса, црна као угаљ, уметно или природно заковрчена, падала је око чела у два широка прамена.
- 3.
в. заковрнути (2).
— Писмо сте ви сами писали и наређивали, кад је она била занијемљела и заковрчила.
Пододреднице
повр. 1. учинити се коврчавим. 2. фиг. изокренути се; заметнути се, настати. — Сумња се међутим заковрчила тек проЉБетос. (им заковрџа́вати (се), -р̀џа̄ва̄м (се) несврш. и уч. према заковрџати (се)
Изворни текст (OCR)
зако̀врчити, -ӣм сврш. = заковрџити 1. окренути, завити у страну. — Заковрчио вратом да не да кћери каурину. О-А. 2. в. заковрчати. — Коса, црна као угаљ, уметно или природно заковрчена, падала је око чела у два широка прамена. Цар М. 3. в. заковрнути (2). — Писмо сте ви сами писали и наређивали, кад је она била занијемљела и заковрчила. Љуб.