зако̀пати
закопати QA: medium
Лема
закопати
Извор
том 2, стр. 132, редослед 2
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
за̏копа̄ р. прид. за̏копао, -а̄ла; трп. прид. за̏копа̄н) сврш.
- 1.
почети копати; замахнути у копању.
— Један приђе те закопа неколико пута, и доиста се указа некакав пањ. 1лиш.
- 2.
засновати, почети копати ради грађења, укопати.
— Јаков ... закопа шанчеве У Лозници и на Јагодњи.
Псује Травник и ко га је закопао на том месту.
- 3.а.
покрити, огрнути земљом, затрпати. —У рупу треба да метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару ... И онда да закопа рупӯ. Вес.
- 3.б.
погрепсти, сахранити.
— Наравно, кад ко умре, њеrа закопају.
Закопао је спомене на најдубље дно себе.
- 3.в.
фиг. затрти, уништити, упропастити.
— Палеолог позива Мурата да закопа Грке са Србима.
Не вјерујте свакому на свијету, и пазите да
Јелушић не закопа.
Он је о њима све избрбљао и себе сама закопао.
- 4.а.
ставити и сакрити укопавањем у земљу.
— Герас је то вино закопао у подруму кад му се првенац син родио.
- 4.б.
ставити, метнути, завући (руке у џеп).
— Закопао руке у џепове.
- 4.в.
загњурити, зарити.
— Вриснуо сам и закопао главу у јастуке.
- 5.
почети кепати ногом, почети ударати ногом о земљу.
— Пуцњаве се пушака није плашио, већ само застриже ушима, зарже мало и закопа ногом, као да је био у боју.
Фразе
жив закопан затворен, одвојен од света; закопано благо 1) благо сакривено у земљу; 2) непознате, неприступачне вредности; ~ нокат у ледину кренути хитро (некуда); ~ таленат у земљу не искористити своје способности; не би ни ногом закопао сместа би пао мртав.
Пододреднице
повр. фиг. повући се у самоћу, забити се. — Ваљда је пао на теме да се закоnа у овом нашем каљавом селу. Срем. Сердар се није нигдје кретао ... Закопао се у кућу. Лоп
Изворни текст (OCR)
зако̀пати, -а̄м (аор. 2. и 3. л. за̏копа̄; р. прид. за̏копао, -а̄ла; трп. прид. за̏копа̄н) сврш. 1. почети копати; замахнути у копању. — Један приђе те закопа неколико пута, и доиста се указа некакав пањ. 1лиш. 2. засновати, почети копати ради грађења, укопати. — Јаков ... закопа шанчеве У Лозници и на Јагодњи. Вук. Псује Травник и ко га је закопао на том месту. Андр. И. 3. а. покрити, огрнути земљом, затрпати. —У рупу треба да метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару ... И онда да закопа рупӯ. Вес. б. погрепсти, сахранити. — Наравно, кад ко умре, њеrа закопају. Ранк. фиг. Закопао је спомене на најдубље дно себе. Сим. в. фиг. затрти, уништити, упропастити. — Палеолог позива Мурата да закопа Грке са Србима. Њег. Не вјерујте свакому на свијету, и пазите да вас Јелушић не закопа. Шен. Он је о њима све избрбљао и себе сама закопао. Цес. А. 4. а. ставити и сакрити укопавањем у земљу. — Герас је то вино закопао у подруму кад му се првенац син родио. Срем. б. ставити, метнути, завући (руке у џеп). — Закопао руке у џепове. Шен. в. загњурити, зарити. — Вриснуо сам и закопао главу у јастуке. Козарч. 5. почети кепати ногом, почети ударати ногом о земљу. — Пуцњаве се пушака није плашио, већ само застриже ушима, зарже мало и закопа ногом, као да је био у боју. Шимун.