Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀копина

жтом 2, стр. 132

за̀копина

закопина

Лема

закопина

Извор

том 2, стр. 132, редослед 3

  1. 1.

    земља коју је неко први почео да обрађује, нечије власништво од старине, дедовина.

    — То је моја закопина.
    Вук
    Рј. фиг. Издизао се свуда мртви латинизам, градећи на туђој закопини.
    Водн.
  2. 2.

    јама, рупа.

    — На самом Новом Брду виде се многа окна, поткопи и закопине.
    Дед. Ј.
    Стојећи, гледао је у дубину закопине.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
за̀копина ж 1. земља коју је неко први почео да обрађује, нечије власништво од старине, дедовина. — То је моја закопина. Вук Рј. фиг. Издизао се свуда мртви латинизам, градећи на туђој закопини. Водн. 2. јама, рупа. — На самом Новом Брду виде се многа окна, поткопи и закопине. Дед. Ј. Стојећи, гледао је у дубину закопине. Лал.