зако̀пчати

закопчати

Лема

закопчати

Извор

том 2, стр. 132, редослед 15

2.
(аор. 2. и
аор. — аорист
3.
за̏копча̄ р. прид. за̏копчао, -а̄ла; трп. прид. зе̏копча̄н) сврш.
р. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придев
1.
везати, причврстити копчама, дугметима или чим сличним.
— Испод хаљине се могло видјети разнолико рубље ... накосо закопчано разнобојним дугметима. Шег;
2.
саставити, запети (једно за друго).
— Са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом ... продужи сам себи да говори.
Станк.

Пододреднице

~ се

повр. — Да му се не опази бијели овратник, нагло се закопча. Кум

повр.

Изворни текст (OCR)

зако̀пчати, -а̄м (аор. 2. и 3. л. за̏копча̄; р. прид. за̏копчао, -а̄ла; трп. прид. зе̏копча̄н) сврш. 1. везати, причврстити копчама, дугметима или чим сличним. — Испод хаљине се могло видјети разнолико рубље ... накосо закопчано разнобојним дугметима. Шег; 2. саставити, запети (једно за друго). — Са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом ... продужи сам себи да говори. Станк.