закора́чити
закорачити
Лема
закорачити
Извор
том 2, стр. 133, редослед 6
- 1.а.
= закрочити а. направити, учинити први корак, поћи.
— Дохватио сам ствари и закорачио у пространи вестибил зграде.
- 1.б.
ступити, заузети део простора, учинити прве кораке.
— Тако је Рим ... закорачио на Балкански полуоток. Пов.
- 1.в.
Овај хтједе поново да испружи руку, али је каноник већ закорачио кроз врата. Франг. в. фиг. заћи.
— Дједови су добрано закорачили у године, а нису знали да им је домовина већа од пашника.
- 2.
прел. прећи, прекорачити.
— Поможе му да закорачи једну греду која се била испречила на месту.
Закорачити, ако је потребно, и границу, али само колико да се одбије арнаутски напад. Лаз. М. закоре́нити се, зако̀ре̄ни̏м се, ијек. закоријѐнити се, сврш. укоренити се, пустити корен, ухватити се дубоко жилама у земљи.
— Оне iрезнице ce закопају у влажни пијесак, а кад се закоријене, пресаде се младе биљке у земљу.
прилагодити се, привикнути се, ући у обичај, у навику.
Изворни текст (OCR)
закора́чити, -о̀ра̄чӣм сврш. = закрочити 1. а. направити, учинити први корак, поћи. — Дохватио сам ствари и закорачио у пространи вестибил зграде. Јак. б. ступити, заузети део простора, учинити прве кораке. — Тако је Рим ... закорачио на Балкански полуоток. Пов. 1. Овај хтједе поново да испружи руку, али је каноник већ закорачио кроз врата. Франг. в. фиг. заћи. — Дједови су добрано закорачили у године, а нису знали да им је домовина већа од пашника. Гор. 2. прел. прећи, прекорачити. — Поможе му да закорачи једну греду која се била испречила на месту. Лаз. Л. Закорачити, ако је потребно, и границу, али само колико да се одбије арнаутски напад. Лаз. М. закоре́нити се, зако̀ре̄ни̏м се, ијек. закоријѐнити се, сврш. укоренити се, пустити корен, ухватити се дубоко жилама у земљи. — Оне iрезнице ce закопају у влажни пијесак, а кад се закоријене, пресаде се младе биљке у земљу. Бот. фиг. прилагодити се, привикнути се, ући у обичај, у навику.