закоца́ћити
закоцаћити
Лема
закоцаћити
Извор
том 2, стр. 134, редослед 3
- —
забацити, заврнути, затурити.
dialectal— Онда га
узе за главу, па је закоцаћи натраr.
Зину. Закоцаћи главу и стаде ме мерити.
Пододреднице
забацити се, затурити се. — Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа. Ком
Изворни текст (OCR)
закоца́ћити, -о̀ца̄ћӣм сврш. покр. забацити, заврнути, затурити. — Онда га узе за главу, па је закоцаћи натраr. Вес. Зину. Закоцаћи главу и стаде ме мерити. Ком.