Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀кољак

мтом 2, стр. 130

за̀кољак

закољак

Лема

закољак

Извор

том 2, стр. 130, редослед 4

  1. —

    место на коме се брав или жртва коље, преклано место; рана начињена клањем.

    — Ужаснух се прво; у грчу страшну зграбих руком ниже. Закољак нађох грозан. Гор. закомѐшати (се), -а̄м (се) сврш. почети комешати (се), ускомешати (се).
Изворни текст (OCR)
за̀кољак, -о̄љка м место на коме се брав или жртва коље, преклано место; рана начињена клањем. — Ужаснух се прво; у грчу страшну зграбих руком ниже. Закољак нађох грозан. Гор. закомѐшати (се), -а̄м (се) сврш. почети комешати (се), ускомешати (се).