Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

закр́чити

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 138

закр́чити

закрчити

Лема

закрчити

Извор

том 2, стр. 138, редослед 7

  1. 2.

    (имп. закр́чи, аор 2. и

    имп. — императив
  2. 3.

    за̏кр̄чӣ) сврш.

  3. 1.

    учинити непролазним, неприступачним, препречити, затворити.

    — Доминиканац закрчи бискупу пут.
    Шен.
    Велика маса сељака беше закрчила улаз.
    Дом.
  4. 2.

    фиг. зауставити; прекинути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Али, драги тато, закрчи му млада, поруменивши, ријеч.
    Шен.
  5. 3.

    претрпати, заузети, запремити неки простор многим стварима, мноштвом људи и сл.

    сл. — слично
    — Пред среском кућом закрчио народ да се не може проћи.
    Дом.

Пододреднице

~ се

заглавити се, збити се густо да се не може кретати (о већем броју јединки). — Наше колоне се закрчиле на мосту преко Бистрице. Дед. В

заглавити се, збити се густо да се не може кретати (о већем броју јединки).
Изворни текст (OCR)
закр́чити, за̀кр̄чӣм (имп. закр́чи, аор. 2. и 3. л. за̏кр̄чӣ) сврш. 1. учинити непролазним, неприступачним, препречити, затворити. — Доминиканац закрчи бискупу пут. Шен. Велика маса сељака беше закрчила улаз. Дом. 2. фиг. зауставити; прекинути. — Али, драги тато, закрчи му млада, поруменивши, ријеч. Шен. 3. претрпати, заузети, запремити неки простор многим стварима, мноштвом људи и сл. — Пред среском кућом закрчио народ да се не може проћи. Дом.