закука́вати

закукавати

закукавати

том 2, стр. 138, редослед 24

в.
према закукати. В. пр уз гл. им. закукавање.
в. — (после броја) векгл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

закука́вати, -у̀ка̄ва̄м несврш. према закукати. В. пр. уз гл. им. закукавање.