Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀куцати

сврштом 2, стр. 140

за̀куцати

закуцати

Лема

закуцати

Извор

том 2, стр. 140, редослед 11

  1. 1.

    прел. укуцати, забити (клин, чавао и сл.), ударајући чекићем или чим другим.

    прел. — прелазни глаголсл. — слично
    — Види се, мушко су срце грешком у тебе закуцали, удри бар ти, жено, кад је Прерово без мужева.
    Ћос. Д.
  2. 2.

    почети куцати.

  3. 3.

    дати коме знак куцањем.

Изворни текст (OCR)
за̀куцати, -а̄м сврш. 1. прел. укуцати, забити (клин, чавао и сл.), ударајући чекићем или чим другим. — фиг. Види се, мушко су срце грешком у тебе закуцали, удри бар ти, жено, кад је Прерово без мужева. Ћос. Д. 2. почети куцати. 3. дати коме знак куцањем.