Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

заку́чити

сврштом 2, стр. 140

заку́чити

закучити

Лема

закучити

Извор

том 2, стр. 140, редослед 19

  1. 1.

    дохватити куком, зак(в)ачити; запети; обесити о куку. Вук Рј.

  2. 2.

    дохватити, ухватити.

  3. 3.

    фиг. окривити за нешто.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Није му мило што Хатка помиње таван, сада када је он на њему, да га какав ђаво не закучи.
    Сиј.
  4. 4.

    преварити, закинути. Вук Рј.

Изворни текст (OCR)
заку́чити, за̀кӯчӣм сврш. 1. дохватити куком, зак(в)ачити; запети; обесити о куку. Вук Рј. 2. дохватити, ухватити. 3. фиг. окривити за нешто. — Није му мило што Хатка помиње таван, сада када је он на њему, да га какав ђаво не закучи. Сиј. 4. преварити, закинути. Вук Рј.