Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за́лац

мтом 2, стр. 141

за́лац

залац

Лема

залац

Извор

том 2, стр. 141, редослед 34

  1. 1.

    (ген. мн. за̑ла̄ца̄) зао човек, злица.

    ген. — генитивмн. — множина
    — А, погански сине (бије га), зар такву жену напушташ па идеш у хајдуке, толико си затуцан залац?
    Кост. Л.
  2. 2.

    црни пришт аntгах. зала̀штнти (се), за̀лаштӣм (се) сврш. почети лаштити (се), засјати (се).

    medicine
    мед. — медицина
Изворни текст (OCR)
за́лац, -лца м (ген. мн. за̑ла̄ца̄) 1. зао човек, злица. — А, погански сине (бије га), зар такву жену напушташ па идеш у хајдуке, толико си затуцан залац? Кост. Л. 2. мед. црни пришт аntгах. зала̀штнти (се), за̀лаштӣм (се) сврш. почети лаштити (се), засјати (се).