залепѐтати
залепетати
Лема
залепетати
Извор
том 2, стр. 143, редослед 8
- 1.
и -ѐпеће̄м сврш. почети лепетати. зале́пити, за̀ле̄пӣм, ијек. залијѐпити, еврш. 1. спојити, причврстити лепљењем.
— Нотарош ... му залепи пола десетице на шешир.
Грицкајући брчић, залијелио тупи псглед о под.
- 2.
прекрити; затворити.
— Паде јунак у зелену траву ... а вјечни му мрак очи залијепи.
- 3.
опалити шамар, ошамарити; ошинути.
folk— Снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и друrоrа.
Тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним погледом.
Фразе
пљуни па зале пи уради макар како, само да некако стоји.
Пододреднице
спојити се лепљењем; прирасти, прионути. — Залепио ми се језик за неnце. Сек. фиr. Поглед му се залепио за зид. Рад. Д. Очи тек ... залијепише се горе, у огледало. Матош. Што се није залепио за другове као крља. Дав
Изворни текст (OCR)
залепѐтати, -а̄м и -ѐпеће̄м сврш. почети лепетати. зале́пити, за̀ле̄пӣм, ијек. залијѐпити, еврш. 1. спојити, причврстити лепљењем. — Нотарош ... му залепи пола десетице на шешир. Срем. фиг. Грицкајући брчић, залијелио тупи псглед о под. Матош. 2. прекрити; затворити. — Паде јунак у зелену траву ... а вјечни му мрак очи залијепи. Март. 3. нар. опалити шамар, ошамарити; ошинути. — Снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и друrоrа. Мат. фиг. Тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним погледом. Ранк.