залѐтети
залетети QA: medium
Лема
залетети
Извор
том 2, стр. 143, редослед 18
- 1.
ијек. залѐтјети, сврш 1. одлетети за нешто, летећи заћи за нешто.
— Залетјеше голубови за кућу.
Рј.
- 2.
летећи заћи куда, скренути, залутати.
— Говори голубу своме голубица: »Ти си залетео у то туђе јато, зато ја не гучем.«
- 3.
натерати да почне летети, подстаћи да лети, да јури.
— Већ како је коња залећела ... све сватове пре-4 текнула редом.
Он залети хата и у трку сагне се и уграби чибук са земље.
Пододреднице
1. почети летети; отпочети брзо покрет, затрчати се, појурити, полетети. — Кликну иза грма Милан и залети се према дјевојци. Шен. Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник. Ранк. 2. а. залутати у лету, у брзом покрету; заћи. — Мало је наше село, али у њ се залете новости. Вил. б. фиг. нагло упасти.—А што рече свијет? — залети се нестрпљиво у ријеч бе Златаревић. Том. 3. фиг. пренаглити, непромишљено поступити. — Ту се, дакле, Доситеј, рећи ћемо истину, залетио. Јаг. Било је јасно да се залетјела. Кум
Изворни текст (OCR)
залѐтети, -тӣм, ијек. залѐтјети, сврш. 1. одлетети за нешто, летећи заћи за нешто. — Залетјеше голубови за кућу. Вук Рј. 2. летећи заћи куда, скренути, залутати. — Говори голубу своме голубица: »Ти си залетео у то туђе јато, зато ја не гучем.« НП Вук. 3. натерати да почне летети, подстаћи да лети, да јури. — Већ како је коња залећела ... све сватове пре-4 текнула редом. НП Вук. Он залети хата и у трку сагне се и уграби чибук са земље. Њег.