за́ле̄ђе

залеђе QA: medium

Стална адреса

Лема

залеђе

Варијанте

за́леђе

Извор

том 2, стр. 142, редослед 18

1.а.
оно што је неком или нечем за леђима; леђа.
— У залеђу му бијаше у полумраку неки антикваријати.
Кол.
Сељаци се ... окренуше у страну и опрезно, чувајући залеђе, одоше вичући подругљиво.
Бен.
1.б.
фиг. ослонац, осигурање.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Доситеј је за свој рад имао добро залеђе.
Прод.
2.а.
оно што је иза нечега; позадина.
— Човјек ... изненада угледа ... ту стару курију ... с оном шгумом у залеђу.
Леск. Ј.
Буја и ђика природа као коров у влажним залеђима кућа, испод заваљени2 ограда.
Андр. И.
Херцеговачки устанак ... све је више обелодањивао своје политичко залеђе.
Јов. С.
Трст је добио положај слободне луке под талијанском управом, што омогућава промет са земљама у залеђу.
Старч.
2.б.
задњи део, задња страна, крај нечега.
— Не опазивши никога пред кућом, похитјеше за залеђе.
Гор.
Радња драме одиграва се у залеђу 1914. године, на почетку рата. КХ 193б.

Изворни текст (OCR)

за́ле̄ђе и за́леђе с 1. а. оно што је неком или нечем за леђима; леђа. — У залеђу му бијаше у полумраку неки антикваријати. Кол. Сељаци се ... окренуше у страну и опрезно, чувајући залеђе, одоше вичући подругљиво. Бен. б. фиг. ослонац, осигурање. — Доситеј је за свој рад имао добро залеђе. Прод. 2. а. оно што је иза нечега; позадина. — Човјек ... изненада угледа ... ту стару курију ... с оном шгумом у залеђу. Леск. Ј. Буја и ђика природа као коров у влажним залеђима кућа, испод заваљени2 ограда. Андр. И. фиг. Херцеговачки устанак ... све је више обелодањивао своје политичко залеђе. Јов. С. Трст је добио положај слободне луке под талијанском управом, што омогућава промет са земљама у залеђу. Старч. б. задњи део, задња страна, крај нечега. — Не опазивши никога пред кућом, похитјеше за залеђе. Гор. Радња драме одиграва се у залеђу 1914. године, на почетку рата. КХ 193б.