за̀лити
залити QA: medium
Лема
залити
Извор
том 2, стр. 145, редослед 10
- 1.
прелити, полити неком течношћу, текућином, сипати течност у што.
— Зави му ране и зали уљем и вином.
- 2.а.
дати коме да попије (обично болеснику или рањенику).
— Умива га студеном водицом, а зали га вином црвенијем.
Сјећала се како га је залила водом.
- 2.б.
узети што за пиће, попити (после једења).
— Почео је одмах послије вечере, коју је залио с неколико чаша ... вина.
Тада заложе круха и сланине и залише ... вином.
- 3.
растопљеним металом слити; неодвојиво везати делове један за други. —Кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију, а тело му никад не може иструнути У земљи. Глиш. Митар ћути, баш као да му Суљага зали уста. Радул. фиг. То зна само глува ноћ и несрећна женска судбина којој су уста заливена. Андр. И.
- 4.
обложити (неким металом).
— Мирку даде двије пушке мале, обје су му у срму залите. НП Вук.Теш-» ка беху врата, ко оловом заливена.
Преко кошуље је црвена јечерма, напријед заливена златним и сребреним новцем.
- 5.
прелити, преплавити, поплавити.
— Залише јој сузе очи.
Његово срце залила је радост.
Изађе у двориште. Сунце је зали са сви2 страна. Ћос. Б.4
Фразе
~ жалост, тугу угушити жа-4 лост, тугу пићем, пијанством; сузама залити много плакати, јако жалити (за нечим). — Косово поље ... сузама је заливено. Јак.; ћутати, шутети као заливен, као оловом заливен не проговарати ни једне речи.
Пододреднице
1. прелити се, напунити се чим течним, текућим; слити се. — Лице му се зали сузама. Мил. В. Капетану се залиле очи крвљу. Крл. фиг. Мирко се залио руменилом до образу. Михољ. Сва крв јој се залила у лице. Нам. 2. добро се напити уз јело. — Вина доста да се залијеш. Ад. Па кад се залију вином ... она се прибије уза њ. Каш. 3. фиг. поплавити, преплавити. — Силна залила се војска ко кад сиње заолуји море. Март. 4. фиг. залепити се; смрзнути се, скаменити се. — Грешнице, дабогда вам се уста залила. Чипл. за́лих заст. 1. прил. а. забадава, без посла. — Воденица стоји залих. Вук Рј. б. сувише, одвише. — Имате ли још коју столицу залих? Вук Рј. 2. прид. в. залишан. — И оно зламенује залихо пиће и једење. Кур
Изворни текст (OCR)
за̀лити, за̏лије̄м сврш. 1. прелити, полити неком течношћу, текућином, сипати течност у што. — Зави му ране и зали уљем и вином. Дан. 2. а. дати коме да попије (обично болеснику или рањенику). — Умива га студеном водицом, а зали га вином црвенијем. НП Вук. Сјећала се како га је залила водом. Мил. В. б. узети што за пиће, попити (после једења). — Почео је одмах послије вечере, коју је залио с неколико чаша ... вина. Козарч. Тада заложе круха и сланине и залише ... вином. Божић. 3. растопљеним металом слити; неодвојиво везати делове један за други. —Кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију, а тело му никад не може иструнути У земљи. Глиш. Митар ћути, баш као да му Суљага зали уста. Радул. фиг. То зна само глува ноћ и несрећна женска судбина којој су уста заливена. Андр. И. 4. обложити (неким металом). — Мирку даде двије пушке мале, обје су му у срму залите. НП Вук.Теш-» ка беху врата, ко оловом заливена. Радич. Преко кошуље је црвена јечерма, напријед заливена златним и сребреним новцем. Тур. 5. прелити, преплавити, поплавити. — Залише јој сузе очи. Глиш. фиг. Његово срце залила је радост. Ков. А. Изађе у двориште. Сунце је зали са сви2 страна. Ћос. Б.4