Одредница

за̀ло̄горовати

сврштом 2, стр. 146

за̀ло̄горовати

залогоровати QA: medium

Стална адреса

Лема

залогоровати

Извор

том 2, стр. 146, редослед 7

  1. почети логоровати; поставити логор.

    — Чета залоrорова у две издвојене куће у селу. Ћос. Д зало̀жити", за̀ложӣм сврш. 1. дати у залог.
    — Кући не могу се повратити, јер је отац заложио имање.
    Шен.
    И ја ћу теби, брате, дати робу и паре, а ти ћеш мени заложити кућу.
    Ћор.
  2. 2.

    дати, учинити велике жртве, жртвовати (што најзначајније).

    — Сви смо ми уз ово и сви ћемо главе заложити.
    Ћоп.
    3. а. појести који залогај, појести мало.
    — Таман да заложим нешто меса, пуче вика и треска по крчми.
    Љуб.
    Достојанствено гуцнуше, тихо и озбиљно заложише малко.
    Бен.
    б. (кога) дати коме да једе, нахранити.
    — Домаћица ... заложи госта бијелим хљебом и напоји га вином руменим.
    Шен.
    Њена ... жеља да јој Кларица ... не остане без икога ко ће је заложити, покрити и помиловати, ето, сад је испуњсна.
    Петр. В.

Фразе

~ веру, реч дати свечано обећање, тврдо обећати. — Јамчим и ја ... поготово ако ми заложи витешку ријеч.
Вел.

Пододреднице

~ се

1. заложити (3а). — Тамо се опет пред крчмом уставе ... те сједну да се заложе. Јурк. Изађемо на његов дућан ... да се мало заложимо и почастимо. Нен. Љ. 2. заузети се (за нешто), учинити велике напоре. — Она би се сва заложила за сваку кап крви њихове. Глиш. Почасни предсједник ... заложио се у свом говору за стварање ... међународне армије. Вј. 1957. зало̀жити", за̀ложӣм сврш. запалити (ватру). — Слуштајући ствари крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао. Нуш

заложити (3а).заузети се (за нешто), учинити велике напоре.
Изворни текст (OCR)
за̀ло̄горовати, -рује̄м сврш. почети логоровати; поставити логор. — Чета залоrорова у две издвојене куће у селу. Ћос. Д. зало̀жити", за̀ложӣм сврш. 1. дати у залог. — Кући не могу се повратити, јер је отац заложио имање. Шен. И ја ћу теби, брате, дати робу и паре, а ти ћеш мени заложити кућу. Ћор. 2. дати, учинити велике жртве, жртвовати (што најзначајније). — Сви смо ми уз ово и сви ћемо главе заложити. Ћоп. 3. а. појести који залогај, појести мало. — Таман да заложим нешто меса, пуче вика и треска по крчми. Љуб. Достојанствено гуцнуше, тихо и озбиљно заложише малко. Бен. б. (кога) дати коме да једе, нахранити. — Домаћица ... заложи госта бијелим хљебом и напоји га вином руменим. Шен. Њена ... жеља да јој Кларица ... не остане без икога ко ће је заложити, покрити и помиловати, ето, сад је испуњсна. Петр. В.