зало̀мити

заломити QA: medium

Лема

заломити

Извор

том 2, стр. 147, редослед 4

1.
ломљењем одвојити део нечега, најчешће с горњег краја, закршити, сломити.
с — средњи род
— Неки су одмах заломили хљеб и грицкајући чекали да зовну на казан.
Чол.
Пазећи да не заломе лед ... ронили су и грцали под водом.
Лал.
2.а.
одсећи, орезати непотребпе младице (о виновој лози). Вук Рј.
2.б.
откинути део кукурузног струка изнад клипа.
3.
војн. скренути с правца кретања, поћи У страну; заокренути; исп. зако́сити.
војн. — војничкис — средњи родисп. — испореди
— Десно крило прескаче неку врзину, те мало заломи.
Јак.
Заломи десно крило!
— рикао је Малета.
Ћоп.
И зашто је њен живот ... заломио овако безнадноме скончавању. ЛМС 1958.
4.
(с ак. и инстр.) почети ломити, кршити (о рукама, о прстима).
с — средњи родак. — акузативинстр. — инструментал
— 1ридиже се мало на дивану, па само шгто заломи руке.
Вин.
Он очајно заломи рукама.
Донч.
5.
индив. проломити се.
индив. — индивидуално
— Наблизу заломч тутањ.
О-А
6.
почети рђаво говорити (као да ломи језик).
— Заломи Американац у грозној својој француштини.
Матош

Пододреднице

~ се

1. сломити св при (врху), одломити св. — Да ми се није заломила арбија, сад бих опалио. Вес. Сваки се трн заломи о наше ножне пете. Кик. фиг. душевно се сломити. — 1авле увек малодушан, заломио се у вери о себи. Сек. У њему нешто проклија, па се заломи. Куш. 2. безл. пасти у део (о судбини, срећи). — У рату је како се коме заломи. Ђур. Видећеш ти ... како ће да ти се заломи. Вин

сломити св при (врху), одломити св.безл. пасти у део (о судбини, срећи).

Изворни текст (OCR)

зало̀мити, за̀ломӣм сврш. 1. ломљењем одвојити део нечега, најчешће с горњег краја, закршити, сломити. — Неки су одмах заломили хљеб и грицкајући чекали да зовну на казан. Чол. Пазећи да не заломе лед ... ронили су и грцали под водом. Лал. 2. а. одсећи, орезати непотребпе младице (о виновој лози). Вук Рј. б. откинути део кукурузног струка изнад клипа. 3. војн. скренути с правца кретања, поћи У страну; заокренути; исп. зако́сити. — Десно крило прескаче неку врзину, те мало заломи. Јак. Заломи десно крило! — рикао је Малета. Ћоп. фиг. И зашто је њен живот ... заломио овако безнадноме скончавању. ЛМС 1958. 4. (с ак. и инстр.) почети ломити, кршити (о рукама, о прстима). — 1ридиже се мало на дивану, па само шгто заломи руке. Вин. Он очајно заломи рукама. Донч. 5. индив. проломити се. — Наблизу заломч тутањ. О-А. 6. почети рђаво говорити (као да ломи језик). — Заломи Американац у грозној својој француштини. Матош.