Одредница

за́лудан

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 147

за́лудан

залудан

Стална адреса

Лема

залудан

Варијанте

за̏лӯдан

Извор

том 2, стр. 147, редослед 8

  1. 1.

    узалудан, безуспешан; који је без резултата, некористан; празан.

    — Р̂ сад је сва ваша работа залудна.
    Нех.
    Нису залудне моје сузе биле.
    Јакш. М.
    Залудни су твоји поrледи увис.
    Бен.
    Вазда су теби, старче, по ћуди залудне ријечи.
    М-И
  2. 2.

    докон, беспослен.

    — Немају никаква посла. Стоје залудни.
    Нен. Љ.
    У кући нема залудних руку. Андр. И. залу́дети (се), -ӣм (се), ијек. залу́дјети (се), сврш.
  3. 1.

    постати као луд, претерано се (ким или чим) занети; полудети.

    — Немојте се ругат' ни везиру, е је био тако залудио.
    НП Вук
    И шеница имаде кукоља и духовник може залудити.
    Њег.
    Залудио бијаше врло!
    М-И
    Како се он залудио за мном ... предуго би било да приповиједам.
    Вел.
    Залуди се читајући житија светих.
    Ранк.
  4. 2.

    в. залудити.

    — Све је залудео, али ни једној се није предао.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
за́лудан и за̏лӯдан, -дна, -дно 1. узалудан, безуспешан; који је без резултата, некористан; празан. — Р̂ сад је сва ваша работа залудна. Нех. Нису залудне моје сузе биле. Јакш. М. Залудни су твоји поrледи увис. Бен. Вазда су теби, старче, по ћуди залудне ријечи. М-И. 2. докон, беспослен. — Немају никаква посла. Стоје залудни. Нен. Љ. У кући нема залудних руку. Андр. И. залу́дети (се), -ӣм (се), ијек. залу́дјети (се), сврш. 1. постати као луд, претерано се (ким или чим) занети; полудети. — Немојте се ругат' ни везиру, е је био тако залудио. НП Вук. И шеница имаде кукоља и духовник може залудити. Њег. Залудио бијаше врло! М-И. Како се он залудио за мном ... предуго би било да приповиједам. Вел. Залуди се читајући житија светих. Ранк. 2. в. залудити. — Све је залудео, али ни једној се није предао. Срем.