зама̀глити

замаглити, замаглим

Лема

замаглити

Варијанте

замаглим, за̀маглӣм

Извор

том 2, стр. 150, редослед 7

1.
сврt. 1 покрити, прекрити маглом, учинити магловитим, замутити.
— Над гором магле замаглиле.
Фил.
Јоки замаглише очи, хтела је да плаче.
Рист.
Сипила је киша и посвема замаглила вид.
Хорв.
2.а.
задимити, запушити.
— Извадим и ја лулу, нарежем дувана и замаглим.
Вес.
Воштанице се погасиле и гарав дим замаглио таваницу. Рад.
2.б.
фиг. побећи, одјурити, нестати као магла, одмаглити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— И мјесец зашкиљи ... и замагли опет у облаке.
Вел.

Пододреднице

~ се

1. прекрити се маглом, постати ма?- ловит. — Новљанско се поље замаглило. Вук Рј. Што се равни замаглио Травник? НП Вук. 2. замутити се; изгубити провидност; постати нејасним; не видети се јасно. — Лијепе очи замагле јој се сузама. Кум. Застаде на прагу, заиграше му ноге, замаrлише му се очи. Нуш. Гледам док се прозор не замагли, избришем, па опет наново. Дом. 3. фиг. помутити се. — Мени се у глави замагли. Цар Е. Све представе и мисли разбежаше се некуд, а свест се замагли. Ћос. Д. љи 4 е̏у̏2

прекрити се маглом, постати ма?замутити се; изгубити провидност; постати нејасним; не видети се јасно.фиг. помутити се.е̏у̏2

Изворни текст (OCR)

зама̀глити, -ӣм и за̀маглӣм сврt. 1. покрити, прекрити маглом, учинити магловитим, замутити. — Над гором магле замаглиле. Фил. Јоки замаглише очи, хтела је да плаче. Рист. Сипила је киша и посвема замаглила вид. Хорв. 2. а. задимити, запушити. — Извадим и ја лулу, нарежем дувана и замаглим. Вес. Воштанице се погасиле и гарав дим замаглио таваницу. Рад. Д. б. фиг. побећи, одјурити, нестати као магла, одмаглити. — И мјесец зашкиљи ... и замагли опет у облаке. Вел.