Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀магљен

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 150

за̀магљен

замагљен

Стална адреса

Лема

замагљен

Извор

том 2, стр. 150, редослед 9

  1. 1.

    трп. прид. од замаглити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    фиг. који је као маглом покривен, мутан, замућен (о очима, погледу, гласу).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију.
    Ранк.
    Гледао је око себе замагљеним али оштроумним погледом.
    Торб.
    Глас му је био замаrљен и пун пребацивања.
    Петр. В.
  3. 3.

    поремећен (о души, разуму).

    — Она страшна слика ... само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.
    Нуш.
    Расколачи очи у којима је играо неки неодређени страх ... болно губљење замагљена разума.
    Франг.
Изворни текст (OCR)
за̀магљен, -а, -о 1. трп. прид. од замаглити (се). 2. фиг. који је као маглом покривен, мутан, замућен (о очима, погледу, гласу). — Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију. Ранк. Гледао је око себе замагљеним али оштроумним погледом. Торб. Глас му је био замаrљен и пун пребацивања. Петр. В. 3. поремећен (о души, разуму). — Она страшна слика ... само је још више могла помрачити му већ замагљену душу. Нуш. Расколачи очи у којима је играо неки неодређени страх ... болно губљење замагљена разума. Франг.