зама̀кнути

замакнути QA: medium

Стална адреса

Лема

замакнути

Извор

том 2, стр. 151, редослед 15

1.а.
(аор. зама̀кнух, за̏макнӯ и зама̀кох, зама̀че и за̏маче; р. прид зама̀кнуо, зама̀кла и за̀макао, за̀макла) сврш. = замаћи а. заћи за нешто.
р. прид. — радни глаголски придев
— Опазио је да отац замаче за гору.
Шапч.
Док Аница не замакну иза угла, похлепно напасе поглед на њеном разбујалом струку. Ми2.
1.б.
фиг. одмаћи, доста далеко отићи.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Девојка замакла у године.
Нуш.
2.
изгубити се из вида, с погледа, нестати, побећи.
с — средњи род
— А како Македонац замаче из авлије, собицом се разлеже смех.
Маш.
Рајковић би био рад замакнути куда.
Цар Е.
Већ је пола његова иметка замакло.
Мул.
3.а.
стегнути око чега (омчу, уже и сл.).
сл. — слично
— И замаче синџир око врата.
Вук
Рј.
3.б.
задавити омчом; обесити (кога).
dialectal
покр. — покрајински
— Поповића замакоше Вука.
НП Вук

Фразе

~ за око допасти се.

Пододреднице

~ се

покр. обесити се. — Богме нећу, моја мила мајко, или ћу се замакнути сама. НП Вук

обесити се.

Изворни текст (OCR)

зама̀кнути, за̀макне̄м (аор. зама̀кнух, за̏макнӯ и зама̀кох, зама̀че и за̏маче; р. прид. зама̀кнуо, зама̀кла и за̀макао, за̀макла) сврш. = замаћи 1. а. заћи за нешто. — Опазио је да отац замаче за гору. Шапч. Док Аница не замакну иза угла, похлепно напасе поглед на њеном разбујалом струку. Ми2. б. фиг. одмаћи, доста далеко отићи. — Девојка замакла у године. Нуш. 2. изгубити се из вида, с погледа, нестати, побећи. — А како Македонац замаче из авлије, собицом се разлеже смех. Маш. Рајковић би био рад замакнути куда. Цар Е. фиг. Већ је пола његова иметка замакло. Мул. 3. а. стегнути око чега (омчу, уже и сл.). — И замаче синџир око врата. Вук Рј. б. покр. задавити омчом; обесити (кога). — Поповића замакоше Вука. НП Вук.