Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зама́мити

сврштом 2, стр. 151

зама́мити

замамити

Лема

замамити

Извор

том 2, стр. 151, редослед 20

  1. 1.

    мамљењем привући, одмамити.

    — Док нас хајдук у гору замами.
    Вук
    Рј. Замамите ми га само у шуму ... викну tapac.
    Глиш.
  2. 2.

    занети, очарати.

    — Замамио је својом мушкарачком снагом.
    Нех.
    И њега је слаrала, па да ме замами да је заволим.
    Вес.
Изворни текст (OCR)
зама́мити, за̀ма̄мӣм сврш. 1. мамљењем привући, одмамити. — Док нас хајдук у гору замами. Вук Рј. Замамите ми га само у шуму ... викну tapac. Глиш. 2. занети, очарати. — Замамио је својом мушкарачком снагом. Нех. И њега је слаrала, па да ме замами да је заволим. Вес.