заме́ра̄ње

замерање, замјерање

Лема

замерање

Варијанте

замјерање, замје́ра̄ње

Извор

том 2, стр. 154, редослед 27

—
гл. им. од замерати (се).р заме́рати, за̀ме̄ра̄м, ијек. замје́рати несврш. и уч. према замерити.
гл. — глагол, глаголскиим. — именицаијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Пододреднице

~ се

несврш. и уч. према замерити се. замера́чити (се), -ѐра̄чӣм (се) сврш. тур. узети на нешто мерак, стећи вољу на што. — Гледам ове сватове, па се замерачио, па би се и ја женио. Ћор

несврш. и уч. према замерити се. замера́чити (се), -ѐра̄чӣм (се) сврш. тур. узети на нешто мерак, стећи вољу на што.

Изворни текст (OCR)

заме́ра̄ње, ијек. замје́ра̄ње, с гл. им. од замерати (се).р заме́рати, за̀ме̄ра̄м, ијек. замје́рати несврш. и уч. према замерити.