Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀мерити

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 155

за̀мерити

замерити

Лема

замерити

Извор

том 2, стр. 155, редослед 1

  1. 1.

    ијек. за̀мјерити, сврш 1. не одобрити чији поступак; изразити неслагање с чијим поступком, приговорити, пребацити.

    ијек. — ијекавскис — средњи род
    — Иван јој је тешко замерио што је децу завадила.
    Вес.
    Нећете ваљда замјерити,
    — започне госпођа у зеленој хаљини.
    Вел.
  2. 2.

    запазити, уочити, видети; заволети.

    — Замјерио га пијетла он пред кућом.
    Радул.
    Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.
    Ћип.
    Јаков је замјерио дјевојку.
    Кал.
  3. 3.

    пребацити се мерећи.

    се 1. изазвати чије неслагање, негодовање, незадовољство; изгубити нечију наклоност; увредити кога. —Турска влада ... замериће се руском uару. Нен. Љ. 2. преварити се мерећи, погрешити у мери.
    Р-К Реч.
Изворни текст (OCR)
за̀мерити, -ӣм, ијек. за̀мјерити, сврш. 1. не одобрити чији поступак; изразити неслагање с чијим поступком, приговорити, пребацити. — Иван јој је тешко замерио што је децу завадила. Вес. Нећете ваљда замјерити, — започне госпођа у зеленој хаљини. Вел. 2. запазити, уочити, видети; заволети. — Замјерио га пијетла он пред кућом. Радул. Цвијету је замјерио Војканов син Радивој. Ћип. Јаков је замјерио дјевојку. Кал. 3. пребацити се мерећи.