Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

замѐсти

сврштом 2, стр. 155

замѐсти

замести

Лема

замести

Варијанте

за̀мести

Извор

том 2, стр. 155, редослед 10

  1. 1.

    затрпати; завејати.

    — Мећава је ... замела све путе.
    Нех.
    Зима је, снег замео све до кућних врата.
    Андр. И.
  2. 2.

    спречити (да се што учини), омести.

    — Љуто би му замјерио тај болни уздисај, којим га је замео у његовим заносним размишљањима.
    О-А
  3. 3.а.

    метењем, брисањем склонити у крај.

    — Замести смеће у кут.
    И-Б Рј.
  4. 3.б.

    фиг. занети, однети.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Згоде живота ... су је замеле далеко
    — од свеrа.
    Торб.
    Није се могао смирити с мисли да му је море заувијек замело зета.
    Цар Е.

Фразе

~ траг(ове) уништити, збрисати отиске трагова; фиг. уништити, сакрити нешто што може бити доказ кривице.

Пододреднице

~ се

нестати, изгубити се (о трагу људи и сл.). — Врло брзо замео би му се сваки траг. Сим

нестати, изгубити се (о трагу људи и сл.).
Изворни текст (OCR)
замѐсти и за̀мести, -ѐте̄м сврш. 1. затрпати; завејати. — Мећава је ... замела све путе. Нех. Зима је, снег замео све до кућних врата. Андр. И. 2. спречити (да се што учини), омести. — Љуто би му замјерио тај болни уздисај, којим га је замео у његовим заносним размишљањима. О-А. 3. а. метењем, брисањем склонити у крај. — Замести смеће у кут. И-Б Рј. б. фиг. занети, однети. — Згоде живота ... су је замеле далеко — од свеrа. Торб. Није се могао смирити с мисли да му је море заувијек замело зета. Цар Е.