замѐтати
заметати
Лема
заметати
Извор
том 2, стр. 156, редослед 5
- 1.
зачињати, заподевати, започињати (шалу, причу, кавгу, свађу, бој, рат и сл.).
— Заметао сам преко цијелог дана шалу и маскару.
Свладај се и не замећи кавге са мном!
- 2.а.
затурати, забацивати, скривати.
— Крупно пишце, ништа не замеће, но истину у очи говори.
Говори ... шта се десило! Шта замећеш и сакриваш!
(о трагу).
— Јевта је сваки пут ишао другим правцем и вешто заметао траr. Ћос.
- 2.б.
запостављати, занемаривати.
— Чуло се да тебе...Хасанзамеће, да по шатору држи робиње.
- 3.
забацивати, стављати иза или преко нечега.
— Стојан ... замеће мотику и журно излази.
Пред њима су кола, и муж већ замеће ногу на јармац.
- 4.
правити замете, наносе, сметове (о ветру и снегу), завејавати.
— Снијег више не пада ... само замеће, засипава и тако праши .. да се пут не разазнаје.
Олуја вани бјесни и замеће тај свијет.
- 5.
стварати клицу, заметак; заснивати.
— Усјеви расту и замећу плод. ЕГ. фиr. Човјеку који хоће да замеће уљаник требају три улишта.
- 6.а.
правити котурове, омче, чворове.
— lрасе репом ваздан замеће, али нигде узла не завеже.
Рј.
- 6.б.
фиг. забацивати, заплитати.
— А он ногом замеће, па прекреће, заплеће.
Пододреднице
почети се стварати, настајати (о плоду, о клици). — Ионако ми се не замећу краставци. Шапч. То ће се видети тек кад махуна почне да се замеће. Андр. И. фиг. Окани се сад књига и маштарија; није данас од тога вријеме и ништа се од тога не замеће. Радул
Изворни текст (OCR)
замѐтати, за̀меће̄м несврш. 1. зачињати, заподевати, започињати (шалу, причу, кавгу, свађу, бој, рат и сл.). — Заметао сам преко цијелог дана шалу и маскару. Коч. Свладај се и не замећи кавге са мном! Бен. 2. а. затурати, забацивати, скривати. — Крупно пишце, ништа не замеће, но истину у очи говори. Њег. Говори ... шта се десило! Шта замећеш и сакриваш! Чипл. фиг. (о трагу). — Јевта је сваки пут ишао другим правцем и вешто заметао траr. Ћос. Д. б. запостављати, занемаривати. — Чуло се да тебе...Хасанзамеће, да по шатору држи робиње. Огр. 3. забацивати, стављати иза или преко нечега. — Стојан ... замеће мотику и журно излази. Ранк. Пред њима су кола, и муж већ замеће ногу на јармац. Лаз. Л. 4. правити замете, наносе, сметове (о ветру и снегу), завејавати. — Снијег више не пада ... само замеће, засипава и тако праши .. да се пут не разазнаје. Бен. Олуја вани бјесни и замеће тај свијет. КХ 1936. 5. стварати клицу, заметак; заснивати. — Усјеви расту и замећу плод. ЕГ. фиr. Човјеку који хоће да замеће уљаник требају три улишта. Љуб. 6. а. правити котурове, омче, чворове. — lрасе репом ваздан замеће, али нигде узла не завеже. Вук Рј. б. фиг. забацивати, заплитати. — А он ногом замеће, па прекреће, заплеће. Кош.