зами́нути
заминути
Лема
заминути
Извор
том 2, стр. 157, редослед 9
- 1.
заћи (за шта), заклонити се; склонити се.
— Сунце бијаше заминуло за брежуљке.
Помоли се које село које пређе у висини и замине за бреr.
Не огледну се, већ замину брже у кућу.
- 2.
заобићи, проћи (поред кога, мимо кога или шта).
— Три дана су пута заминули, док су пусту воду заколили.
Хтио је да их што прије замине, али како
— оне стале па причају.
Многи ће бољу жену рад пријатеља заминут' а рђу узет'.
- 3.
проћи, протећи (о времену, звуку и сл.).
— Када више замину земана, док се јека била помолила.
Стари ... као да је сачекао да јека ... гласа замине и у нашој свести.
- 4.
захватити, заокупити и потерати, добити.
dialectal— Пак се натраг војска поврнула, и лијепи шићар заминула.
Изворни текст (OCR)
зами́нути, за̀мӣне̄м сврш. 1. заћи (за шта), заклонити се; склонити се. — Сунце бијаше заминуло за брежуљке. Леск. Ј. Помоли се које село које пређе у висини и замине за бреr. Дуч. Не огледну се, већ замину брже у кућу. Буд. 2. заобићи, проћи (поред кога, мимо кога или шта). — Три дана су пута заминули, док су пусту воду заколили. НП Вук. Хтио је да их што прије замине, али како — оне стале па причају. Сиј. фиг. Многи ће бољу жену рад пријатеља заминут' а рђу узет'. Миљ. 3. проћи, протећи (о времену, звуку и сл.). — Када више замину земана, док се јека била помолила. НП Вук. Стари ... као да је сачекао да јека ... гласа замине и у нашој свести. НК 1946. 4. покр. захватити, заокупити и потерати, добити. — Пак се натраг војска поврнула, и лијепи шићар заминула. НП Вук.