за̏мијенче
замијенче
Лема
замијенче
Извор
том 2, стр. 156, редослед 23
- —
(ијек.) оно што је замењено за друго што, замена.
— Зазорно би ми било од туђе вјере примити звоно, замијенче овога прастарог, српског.
Изворни текст (OCR)
за̏мијенче с (ијек.) оно што је замењено за друго што, замена. — Зазорно би ми било од туђе вјере примити звоно, замијенче овога прастарог, српског. Мат.