Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

замијѐтити

сврштом 2, стр. 156

замијѐтити

замијетити

Лема

замијетити

Извор

том 2, стр. 156, редослед 25

  1. а.

    (ијек.) а. приметити, спазити, уочитц.

    ијек. — ијекавски
    — У њену лицу замијети нешто што није могао добро да схвати.
    Леск. Ј.
    По шушкању грана замијети чељаде посве близу себе.
    Ћип.
  2. б.

    ставити примедбу, опаску.

    — Ја ћу ти на ту замијетити да сам досегао својих шездесет година.
    Павл.
Изворни текст (OCR)
замијѐтити, за̀мијетӣм сврш. (ијек.) а. приметити, спазити, уочитц. — У њену лицу замијети нешто што није могао добро да схвати. Леск. Ј. По шушкању грана замијети чељаде посве близу себе. Ћип. б. ставити примедбу, опаску. — Ја ћу ти на ту замијетити да сам досегао својих шездесет година. Павл.