Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

замла́тити

сврштом 2, стр. 159

замла́тити

замлатити

Стална адреса

Лема

замлатити

Извор

том 2, стр. 159, редослед 7

  1. 1.

    почети, стати млатити.

  2. 2.а.

    затући, претући, убити.

    — Да га измамим из куће и замлатим као живинче.
    Бег.
    Замлатио га бог, па не повратио (кад хоће да се каже да је ко луд или сулудаст).
    Вук
    Рј.
  3. 2.б.

    затупити.

    — Замлатио га као ковач сјекиру, па не повратио (као што ковач сјекиру исклепљће пошто је замлати).
    Вук
    Рј. за̀млат(н)ица ж покр.
  4. 2.в.

    ћушка, шамар.

    — Падају ударци и замлатице, али и грдње и псовке. Цар
  5. 2.е.

    Гдје ми стиже, пашмагом ме бије, гдје достигне, замлатнице дава. НПХ.

Изворни текст (OCR)
замла́тити, за̀мла̄тӣм сврш. 1. почети, стати млатити. 2. а. затући, претући, убити. — Да га измамим из куће и замлатим као живинче. Бег. фиг. Замлатио га бог, па не повратио (кад хоће да се каже да је ко луд или сулудаст). Вук Рј. б. затупити. — Замлатио га као ковач сјекиру, па не повратио (као што ковач сјекиру исклепљће пошто је замлати). Вук Рј. за̀млат(н)ица ж покр. в. ћушка, шамар. — Падају ударци и замлатице, али и грдње и псовке. Цар Е. Гдје ми стиже, пашмагом ме бије, гдје достигне, замлатнице дава. НПХ.