Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

замо̀лити

сврштом 2, стр. 160

замо̀лити

замолити

Лема

замолити

Извор

том 2, стр. 160, редослед 3

  1. —

    затражити што с молбом; упутити коме молбу.

    с — средњи род
    — Дошли смо ... да вас ... замолимо да не купујете овај мајур под шумом. Бен. Собарица оде да ме пријави, замолив ме претходно да малко причекам.
    Цар М.

Пододреднице

~ се

(с дат.) замолити; понизно замолити. — Бирали су га и за кмета, али он се лепо замолио својим сељацима да њега оставе. Вес. Дјечак поново зајеца и опет се замоли просјакињи. Креш

(с дат.) замолити; понизно замолити.
Изворни текст (OCR)
замо̀лити, за̀молӣм сврш. затражити што с молбом; упутити коме молбу. — Дошли смо ... да вас ... замолимо да не купујете овај мајур под шумом. Бен. Собарица оде да ме пријави, замолив ме претходно да малко причекам. Цар М.