Одредница

замр́сити

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 162

замр́сити

замрсити

Лема

замрсити

Извор

том 2, стр. 162, редослед 18

  1. 1.

    (трп. прид. за̀мр̄шен) сврш. учинити да нешто буде у нвреду (о нитима, концима, коси и сл.), заплести, запетљати.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевсл. — слично
    — После замрси косе моје густе.
    Станк.
    Вјетар ... шушкаво се петља да нешто замрси у оцвалом цвијећу.
    Мих.
    Бог би их ... знао шrа су били међу собом замрсили.
    Ад.
  2. 2.а.

    фиr. учинити нејасним, неразумљивим, сложеним.

    — [»Учени« људи често ... и најјасније ствари замрсе.
    Јаг.
    И у својим најбоље конструисаним реченицама ... потрудио се бар нешто да замрси.
    Бел.
  3. 2.б.

    довести у забуну, збунити.

    — За час тињи Турке замрсише, сломише их низ тврдо стијење.
    Радич.
  4. 3.

    нејасно рећи, промрмљати; исп. промрсити.

    исп. — испореди
    — Он никад неће људски одговорити, него заплете, замрси, па тек окрене други разговор.
    Глиш.
    Какав свијет!
    — замрси Адил срдито.
    О-А

Фразе

~ ствар створити забуну, довести (нешто) у тежак положај.

Пододреднице

~ се

заплести се, запетљати се. — Придржите ми да смотам ово мало конца, ал пазите да се не замрси! Шапч. фиг. Погледи се обадвојице замрсе разбарушено, стравично, сметено. Дес. А. 2. фиr. а. постати нејасним. — (вилар ... осети како ... се у свести све поново замрсило. Вас. б. бити доведен у забуну, збунити се. — Опет би се пук помео и замрсио. Павл. 3. фиг. забунити се нечим, занети се у мислима. — Свако гледа шта ће чут од тебе, а ти сИ се непгто замрсио. Њег

заплести се, запетљати се.
Изворни текст (OCR)
замр́сити, за̀мр̄сӣм (трп. прид. за̀мр̄шен) сврш. 1. учинити да нешто буде у нвреду (о нитима, концима, коси и сл.), заплести, запетљати. — После замрси косе моје густе. Станк. Вјетар ... шушкаво се петља да нешто замрси у оцвалом цвијећу. Мих. фиг. Бог би их ... знао шrа су били међу собом замрсили. Ад. 2. фиr. а. учинити нејасним, неразумљивим, сложеним. — [»Учени« људи често ... и најјасније ствари замрсе. Јаг. И у својим најбоље конструисаним реченицама ... потрудио се  бар нешто да замрси. Бел. б. довести у забуну, збунити. — За час тињи Турке замрсише, сломише их низ тврдо стијење. Радич. 3. нејасно рећи, промрмљати; исп. промрсити. — Он никад неће људски одговорити, него заплете, замрси, па тек окрене други разговор. Глиш. Какав свијет! — замрси Адил