за̀мукло
замукло QA: high
Лема
замукло
Извор
том 2, стр. 163, редослед 25
- —
ћутке, шутке.
— Излази на капију ... старосједилац ... и у неприлици, замукло гледа дошљаке. Ћоп. заму́кнути, за̀мӯкне̄м и за̀мукнути, -не̄м сврш. 1. непрел. заћутати, зашутети; не чути се више, престати (о говору, песми и др.).
— Радост би и пјесма ... замукла чим би их видјела.
Пуцњава наједном замукну.
2. прел. ућуткати, ушуткати.
— У таквој пригоди тешко би се дао замукнути.
Пододреднице
в. замукнути. — Мучи, вило, муком се замукла. Вук Рј. заму́љати (се), за̀мӯља̄м (се) сврш. в. замуљити (се). — Светла линија ... као да је испливала из замуљаних вода баруштине. Јевт
Изворни текст (OCR)
за̀мукло прил. ћутке, шутке. — Излази на капију ... старосједилац ... и у неприлици, замукло гледа дошљаке. Ћоп. заму́кнути, за̀мӯкне̄м и за̀мукнути, -не̄м сврш. 1. непрел. заћутати, зашутети; не чути се више, престати (о говору, песми и др.). — Радост би и пјесма ... замукла чим би их видјела. Шимун. Пуцњава наједном замукну. Ћос. Б. 2. прел. ућуткати, ушуткати. — У таквој пригоди тешко би се дао замукнути. Шимун.