Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

замљечи́вати

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 159

замљечи́вати

замљечивати

Стална адреса

Лема

замљечивати

Извор

том 2, стр. 159, редослед 22

  1. 1.

    ек. замлечи́вати замнијѐвати, за̀мније̄ва̄м (ијек.) несврш. 1. замирати, утишавати се (о звуку).

    ек. — екавскиијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — Таласи крај њег замнијевају тајни муклијем шаптом.
    Гал.
  2. 2.

    допирати (о звуку), разлегати се, одјекивати.

    — Звуци сељачке попијевке замнијеваху негдје издалека.
    Леск. Ј.
    Са звоника посавских села редом замнијеваху звуци вечерњега поздрављења.
    Ђал.
Изворни текст (OCR)
замљечи́вати, -ѐчује̄м, ек. замлечи́вати. замнијѐвати, за̀мније̄ва̄м (ијек.) несврш. 1. замирати, утишавати се (о звуку). — Таласи крај њег замнијевају тајни муклијем шаптом. Гал. 2. допирати (о звуку), разлегати се, одјекивати. — Звуци сељачке попијевке замнијеваху негдје издалека. Леск. Ј. Са звоника посавских села редом замнијеваху звуци вечерњега поздрављења. Ђал.