Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зане́мети

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 166

зане́мети

занемети

Лема

занемети

Извор

том 2, стр. 166, редослед 10

  1. 1.а.

    ијек. занијѐмјети, сврш а. постати нем, изгубити моћ говора.

    ијек. — ијекавски
    — Занемела су уста његова.
    БК 1906
    Доћи ће време ... кад ће чула моја редом да занеме.
    Рак.
  2. 1.б.

    престати говорити, изгубити тренутно моћ говора (од узбуђења и сл.).

    сл. — слично
    — Није?
    — истисну Дора на смрт блиједа, јер је стара од препасти занијемјела била.
    Шен.
    Живи су занемели од ужаса.
    Јак.
  3. 2.

    заћутати, зашутети; не чути се више.

    — Песма је замрла, приче занемеле.
    Јак.
    Нато су оне гласине за неко вријеме занијемјеле.
    Цар Е.

Фразе

занемела су уста (нечија) рет. умро је. (трп. прид. за̀не̄мљен) сврш. учинити кога немим.
Прав.
Изворни текст (OCR)
зане́мети, -мӣм, ијек. занијѐмјети, сврш. 1. а. постати нем, изгубити моћ говора. — Занемела су уста његова. БК 1906. фиг. Доћи ће време ... кад ће чула моја редом да занеме. Рак. б. престати говорити, изгубити тренутно моћ говора (од узбуђења и сл.). — Није? — истисну Дора на смрт блиједа, јер је стара од препасти занијемјела била. Шен. Живи су занемели од ужаса. Јак. 2. заћутати, зашутети; не чути се више. — Песма је замрла, приче занемеле. Јак. Нато су оне гласине за неко вријеме занијемјеле. Цар Е.