Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

занѐсен

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 167

занѐсен

занесен, занет

Лема

занесен

Варијанте

занет, за̏не̄т

Извор

том 2, стр. 167, редослед 4

  1. 1.а.

    ), сврш. 1 а. склонити, ставити у страну (иза нечега).

    — Он завуче руке у џепове од капута, занесе оба лакта за леђа и тако стаде према нама.
    Вукић.
  2. 1.б.

    окренути задњи крај, заокренути.

    — Када дођу на узвратиште, вешто занесу ралом.
    Ђур.
  3. 2.а.

    однети, одвући, скренути неког с пута, правца.

    с — средњи род
    — Дрина вода зла је брода: синоћ Марка занијела.
    НПХ
    Ох, жено, жено! ... Куда ме зане? Куд ли поведе?
    Јакш. Ђ.
    Враг би га знао који га вјетар занесе у Крагујевац.
    Матош
  4. 2.б.

    повући, понети.

    — Предели сV] ... тако лепи да путника занесу у неки пријатан сан.
    Нен. Љ.
    И зан'јела ме машгта
    — пред хрлу чудне твари.
    Крањч. С.
  5. 3.

    фиг. обузети, одушевити, усхитити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Многе је борба понела и занела, заволели су је.
    Цвиј.
    То одушевљење било је толико занело твога тату, толико га опило да је потпуно заборавио ...
    Ћос. Б.
  6. 4.

    остати у другом стању, затруднети.

    — С ким сам занијела нећу вам рећи.
    Цес. Д.
    Прве двије године Невена не роди, и тек прољетос занесе.
    Андр. И.
  7. 5.

    преварити у рачуну, закинути, украсти.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Немој занијети најамника, сиромаха и потребитога ... подај му најам његов.
    Дан.

Фразе

занело га је вино пијан је.
~ у сан задремати; занела му се глана завртело му се у глави. — Јесенас смо зането корачали.
Макс.

Пододреднице

~ се

1. нагнути се на једну страну, заљуљати се. — Мој отац као да се мало занесе, па се наслони лактом на раме материно. Лаз. Л. Цела се кућа ... занела лево и десно. Ћос. Б. 2. задубити се, удубити се (у што). — Гледалац с прозора бјеше се ... за час занио у идиличне мисли. Јурк. Поп и Бошко занели се у разговор, па и не опазише куд се дену Вуја. Глиш. 3. бити ван себе, пасти у занос, изгубити се, изгубити свест (у болести). — Занесе се болесник као у неко бунило. Глиш. Суморан поглед одавао тешку бол њезину и она би се опет занијела. Мул. 4. фиг. препустити се неком осећању, одушевити се нечим. — Није она за нашу кућу! — Није, и ја велим! Али он ... занео се баш зорли. Лаз. Л. Занијети се било чим што није у грешном тијелу. Кркл

нагнути се на једну страну, заљуљати се.задубити се, удубити се (у што).бити ван себе, пасти у занос, изгубити се, изгубити свест (у болести).фиг. препустити се неком осећању, одушевити се нечим.
Изворни текст (OCR)
занѐсен, -ѐна и за̏не̄т), сврш. 1. а. склонити, ставити у страну (иза нечега). — Он завуче руке у џепове од капута, занесе оба лакта за леђа и тако стаде према нама. Вукић. б. окренути задњи крај, заокренути. — Када дођу на узвратиште, вешто занесу ралом. Ђур. 2. а. однети, одвући, скренути неког с пута, правца. — Дрина вода зла је брода: синоћ Марка занијела. НПХ. Ох, жено, жено! ... Куда ме зане? Куд ли поведе? Јакш. Ђ. Враг би га знао који га вјетар занесе у Крагујевац. Матош. б. повући, понети. — Предели сV] ... тако лепи да путника занесу у неки пријатан сан. Нен. Љ. И зан'јела ме машгта — пред хрлу чудне твари. Крањч. С. 3. фиг. обузети, одушевити, усхитити. — Многе је борба понела и занела, заволели су је. Цвиј. То одушевљење било је толико занело твога тату, толико га опило да је потпуно заборавио ... Ћос. Б. 4. остати у другом стању, затруднети. — С ким сам занијела нећу вам рећи. Цес. Д. Прве двије године Невена не роди, и тек прољетос занесе. Андр. И. 5. покр. преварити у рачуну, закинути, украсти. — Немој занијети најамника, сиромаха и потребитога ... подај му најам његов. Дан.