зани́ма̄ње
занимање
Лема
занимање
Извор
том 2, стр. 167, редослед 27
- 1.
гл. им. од занимати (се)
- 2.а.
оно чиме се неко бави, позив, струка, професија.
— Ти си правник по свом грађанском занимању.
Она прва двојица нису имали сталног занимања.
- 2.б.
привремено бављење нечим; посао; забава.
— Сада је он само у грозничавом стању од нестрпљења, па тражи само себи занимање.
Седим на јастуцима и гледам у мутне кровове. То ми је занимање.
- 2.в.
војна обука, вежбање.
— Одведите битницу батерију на занимање.
Иначе се јуче нису војници много претргли на занимању. Пол. 1958.
- 3.
показивање, испољавање пажње, интересовање.
— Андрија ... није знао да ли би се смио порадовати томе занимању професора за Тита.
И ја сам се сам... са занимањем освртао за њим.
Изворни текст (OCR)
зани́ма̄ње с 1. гл. им. од занимати (се). 2. а. оно чиме се неко бави, позив, струка, професија. — Ти си правник по свом грађанском занимању. Крл. Она прва двојица нису имали сталног занимања. Пер. б. привремено бављење нечим; посао; забава. — Сада је он само у грозничавом стању од нестрпљења, па тражи само себи занимање. Лаз. Л. Седим на јастуцима и гледам у мутне кровове. То ми је занимање. Црњ. в. војна обука, вежбање. — Одведите битницу батерију на занимање. Фелд. Иначе се јуче нису војници много претргли на занимању. Пол. 1958. 3. показивање, испољавање пажње, интересовање. — Андрија ... није знао да ли би се смио порадовати томе занимању професора за Тита. Новак. И ја сам се сам... са занимањем освртао за њим. Петр. В.