за̏нове̄тан

зановетан

Лема

зановетан

Извор

том 2, стр. 168, редослед 14

1.
ијек. за̏новијетан 1. који зановета, досађује; досадан.
ијек. — ијекавски
— Годинама и њему отешгчао живот и зановијетно му и тешко ово путовање у град.
Ћип.
Упопречио се да нас можда осоколи и спроведе кроз ову зановетну пустош.
Павл.
2.
(одр.) који се односи на зановет (биљку).
одр. — одређени вид придева
— Са ниска ивичњака ускочи у зановијетни честар покрај пута.
Вуј.

Изворни текст (OCR)

за̏нове̄тан, -тна, -тно, ијек. за̏новијетан 1. који зановета, досађује; досадан. — Годинама и њему отешгчао живот и зановијетно му и тешко ово путовање у град. Ћип. Упопречио се да нас можда осоколи и спроведе кроз ову зановетну пустош. Павл. 2. (одр.) који се односи на зановет (биљку). — Са ниска ивичњака ускочи у зановијетни честар покрај пута. Вуј.