Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за́носан

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 169

за́носан

заносан

Лема

заносан

Извор

том 2, стр. 169, редослед 14

  1. 1.

    који је пун заноса (2).

    — Нема више онога дуготрајног, заносног миловања.
    Ранк.
    Звук звона ... разноси ... слике најзаноснијих нада о слободи.
    Крл.
  2. 2.

    који заноси својом лепотом, чарима, узвишен.

    — И леп је.
    — Веома. Најзаноснији је члан царскога дома.
    Бој.
    Она је и сама знала ... да ... није баш заносна.
    Кол.
Изворни текст (OCR)
за́носан, -сна, -сно 1. који је пун заноса (2). — Нема више онога дуготрајног, заносног миловања. Ранк. Звук звона ... разноси ... слике најзаноснијих нада о слободи. Крл. 2. који заноси својом лепотом, чарима, узвишен. — И леп је. — Веома. Најзаноснији је члан царскога дома. Бој. Она је и сама знала ... да ... није баш заносна. Кол.