зано̀сити
заносити
Лема
заносити
Извор
том 2, стр. 169, редослед 17
- 1.
несврш. према занети и занијети.
- 2.а.
говорити неки језик са страним нагласком, изговором.
— Глас му је био дубок, али је у говору заносио, рекао бих, на грчки.
П јевао је дрхтавим, несигурним гласом, заносећи на чешки.
- 2.б.
фиr. бити сличан, подсећати, прелазити (у тону, боји, мирису и сл.).
— Да, флаута ... управо није флаута, али је јако налик ... Онако као кларинет, а заноси на фаготу.
Утегнут у дуги и црни салонски капут, који је ... мало заносио на зеленкасту боју.
Фразе
глава (ме) заноси, заноси ме у глави осећам несвестицу.
Пододреднице
несврш. према занети се
Изворни текст (OCR)
зано̀сити, за̀носӣм 1. несврш. према занети и занијети. 2. а. говорити неки језик са страним нагласком, изговором. — Глас му је био дубок, али је у говору заносио, рекао бих, на грчки. Јакш. Ђ. П јевао је дрхтавим, несигурним гласом, заносећи на чешки. Козарч. б. фиr. бити сличан, подсећати, прелазити (у тону, боји, мирису и сл.). — Да, флаута ... управо није флаута, али је јако налик ... Онако као кларинет, а заноси на фаготу. Лаз. Л. Утегнут у дуги и црни салонски капут, који је ... мало заносио на зеленкасту боју. Куш.