за́нос
занос
Лема
занос
Извор
том 2, стр. 169, редослед 13
- 1.
болесно душевно и телесно стање у којем је поремећен рад чула и разума, несвесно бунцање; исп. бунило.
— Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу.
У заносу сјаји болесничко лице.
- 2.
прѐтерано одушевљење, усхићење, ентузијазам.
— Глатко фино лице час би се зажарило племенитим заносом.
И он је учествовао у неким демонстрацијама, пун идеала и младићког заноса.
- 3.
замишљеност, задубљеност, расејаност.
— На »мртву стражу? « ... повтораваше у своме тужном заносу бача-Марко.
Нека лупњава и неки крештави глас тргоше га из заноса.
- 4.
пом. угао за који струја или ветар занесе брод са правца вожње, курса. Свезн.
Изворни текст (OCR)
за́нос м 1. болесно душевно и телесно стање у којем је поремећен рад чула и разума, несвесно бунцање; исп. бунило. — Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу. Лаз. Л. У заносу сјаји болесничко лице. Полић. 2. прѐтерано одушевљење, усхићење, ентузијазам. — Глатко фино лице час би се зажарило племенитим заносом. Шен. И он је учествовао у неким демонстрацијама, пун идеала и младићког заноса. Дом. 3. замишљеност, задубљеност, расејаност. — На »мртву стражу? « ... повтораваше у своме тужном заносу бача-Марко. Јакш. Ђ. Нека лупњава и неки крештави глас тргоше га из заноса. Мат. 4. пом. угао за који струја или ветар занесе брод са правца вожње, курса. Свезн.