заноћа́вати

заноћавати

Лема

заноћавати

Извор

том 2, стр. 169, редослед 22

в.
= заноћивати несврш. и уч. према заноћити. В. пр уз гл. им. заноћавање. зано̀ћати (се), -а̄ (се) безл. сврш. пасти, настати, спустити се (о ноћи).
несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глаголв. — (после броја) векгл. — глагол, глаголскиим. — именицабезл. — безлично
— Доћи ћемо кући кад заноћа.
Кум.
Кад се заноћало, отишли смо.
Чол.

Изворни текст (OCR)

заноћа́вати, -о̀ћа̄ва̄м = заноћивати несврш. и уч. према заноћити. В. пр. уз гл. им. заноћавање. зано̀ћати (се), -а̄ (се) безл. сврш. пасти, настати, спустити се (о ноћи). — Доћи ћемо кући кад заноћа. Кум. Кад се заноћало, отишли смо. Чол.