Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

заноћи́вати

несврштом 2, стр. 169

заноћи́вати

заноћивати

Лема

заноћивати

Извор

том 2, стр. 169, редослед 24

  1. 1.

    и уч. = заноћавати. зано̀ћити, за̀ноћӣм' сврш. 1. остати (негде) преко ноћи, затећи се (негде) кад настане ноћ и тамо је провести.

    уч. — учестали глагол
    — За живу главу не смеју да заноће крај мртваца].
    Глиш.
    Једне ноћи заноћили су код букава.
    Ћос. Д.
  2. 2.

    безл. пасти, настати (о ноћи); исп. заноћати (се).

    безл. — безличноисп. — испореди
    — Већ је заноћило било.
    Шен.

Пододреднице

~ се

заноћити (2). — Кад се заноћи, ... он изађе. Сек

заноћити (2).
Изворни текст (OCR)
заноћи́вати, -о̀ћӣва̄м несврш. и уч. = заноћавати. зано̀ћити, за̀ноћӣм' сврш. 1. остати (негде) преко ноћи, затећи се (негде) кад настане ноћ и тамо је провести. — За живу главу не смеју да заноће крај мртваца]. Глиш. Једне ноћи заноћили су код букава. Ћос. Д. 2. безл. пасти, настати (о ноћи); исп. заноћати (се). — Већ је заноћило било. Шен.