за̀нргнути

занргнути

Лема

занргнути

Извор

том 2, стр. 82, редослед 11

1.
= заврћи 1 забацити (себи на раме, на леђа), натоварити.
— Пијуке су тешке завргли на раме.
Митр.
2.а.
започети, заметнути.
— Ми хоћемо заврћи бојеве.
Њег.
На махове би завргла какав разговор. Цар
2.б.
запатити (стоку, живину и сл.). Вук Рј.
сл. — слично
3.
безл. донети, учинити.
— Колико би користи завргло у кући да човјек не мора продати.
Тур.
4.
запоставити, занемарити; напустити.
— Да завргнемо свој родни крај што свак га љуби?
Шен.

Пододреднице

~ се

1. натоварити се, ставити, подићи на раме. — Завргао се дреновом батином. НПХ. фиг. Завргла се омладина тим тешким послом. М 18б7. 2. а. настати, изродити се, отпочети. — Сину зора иза горе јасна, а борба се заврже ужасна. Март. б. запатити се, засновати се, појавити се у заметку, излећи се, зачети се. — У том се нама2 од себе сама завргне црв. Крањч. С. фиг. Узбуђена је на помисао која јој се прије завргла у глави. Креш. 3. изгубити се, залутати, забасати. — Ја ћу се бавити сад овом овцом], која ми се била завргла и одвојила. Љуб. фиг. Гле ти, куда ми се памет завргла! Гор

натоварити се, ставити, подићи на раме.настати, изродити се, отпочети.запатити се, засновати се, појавити се у заметку, излећи се, зачети се.изгубити се, залутати, забасати.

Изворни текст (OCR)

за̀нргнути, -не̄м сврш. = заврћи 1. забацити (себи на раме, на леђа), натоварити. — Пијуке су тешке завргли на раме. Митр. 2. а. започети, заметнути. — Ми хоћемо заврћи бојеве. Њег. На махове би завргла какав разговор. Цар Е. б. запатити (стоку, живину и сл.). Вук Рј. 3. безл. донети, учинити. — Колико би користи завргло у кући да човјек не мора продати. Тур. 4. запоставити, занемарити; напустити. — Да завргнемо свој родни крај што свак га љуби? Шен.