зао̀купити
заокупити
Лема
заокупити
Извор
том 2, стр. 173, редослед 15
- 1.
стати терати, потерати, погнати (обично у гомили).
— Кад сад заокупимо четнике, неће се до Тузле зауставити.
Потоварише чобани своје торбе, заокупише стадо и лагано ... пођоше низ планину.
- 2.
обратити се коме наметљиво, салетети, спопасти; напасти.
— Сви ме заокупише као осе и почеше честитати ми.
У кафани ме одмах заокупише питањима.
- 3.
обузети, испунити.
— Изненада га заокупи толика жалост као да је оставља заувијек.
Сасвим су нас заокупиле ове болничке бриге.
- 4.
заузети, освојити, придобити.
— Заокупе посебан стол.
Ну пошто је Владимир погинуо, није јој срце нитко заокупио.
- 5.
стати, почети.
— Он ти заокупи ћурке тући, оне опет њега.
Заокупио једном неки ... купач ... да га запиткује.
Пододреднице
заузети се око чега, забавити се чиме. — Чак се и сам нешто горљиво заокупи, тамо око језичка на ваги. Мар. Он се блажено смијешио и заокупио се гледањем низа се, а напосе у ципеле. Кал. заоку́пљати (се), -о̀кӯпља̄м (се) несврш. и уч. према заокупити (се)
Изворни текст (OCR)
зао̀купити, -ӣм сврш. 1. стати терати, потерати, погнати (обично у гомили). — Кад сад заокупимо четнике, неће се до Тузле зауставити. Чол. Потоварише чобани своје торбе, заокупише стадо и лагано ... пођоше низ планину. Јак. 2. обратити се коме наметљиво, салетети, спопасти; напасти. — Сви ме заокупише као осе и почеше честитати ми. Шен. У кафани ме одмах заокупише питањима. Мат. 3. обузети, испунити. — Изненада га заокупи толика жалост као да је оставља заувијек. Леск. Ј. Сасвим су нас заокупиле ове болничке бриге. Дед. В. 4. заузети, освојити, придобити. — Заокупе посебан стол. Ков. А. Ну пошто је Владимир погинуо, није јој срце нитко заокупио. Шен. 5. стати, почети. — Он ти заокупи ћурке тући, оне опет њега. Глиш. Заокупио једном неки ... купач ... да га запиткује. Андр. И.