зао̀стати

заостати

Лема

заостати

Извор

том 2, стр. 175, редослед 1

1.а.
остати иза кога или чега у кретању.
— Станка нарочито заостаде од њих док не измакоше подоста.
Ранк.
Неколицина што заостасмо ... пожVримо се за њима.
Ад.
1.б.
не бити раван с ким и̑ли чим (по вредности и сл.).
с — средњи родсл. — слично
— Славни Дубровник не хтједе заостати за Сплитом.
Јаг.
Потегоше за сеоски кантарић који никад не заоста за чаршијским.
Мул.
2.
остати, задржати се.
— Тек у мјесту
— гдје би га благдани стигли
— знао би заостати неко вријеме.
Леск. Ј.
Једне ноћи био сам нешто заостао у вароши.
Мил.
В.
3.
закаснити у напредовању.
— Без ње кише све би заостало.
Коз. Ј.

Фразе

~ за временом не бити у току збивања (друштвених, политичких и др.).

Изворни текст (OCR)

зао̀стати, -ане̄м сврш. 1 а. остати иза кога или чега у кретању. — Станка нарочито заостаде од њих док не измакоше подоста. Ранк. Неколицина што заостасмо ... пожVримо се за њима. Ад. б. не бити раван с ким и̑ли чим (по вредности и сл.). — Славни Дубровник не хтједе заостати за Сплитом. Јаг Потегоше за сеоски кантарић који никад не заоста за чаршијским. Мул. 2. остати, задржати се. — Тек у мјесту — гдје би га благдани стигли — знао би заостати неко вријеме. Леск. Ј. Једне ноћи био сам нешто заостао у вароши. Мил. В. 3. закаснити у напредовању. — Без ње кише све би заостало. Коз. Ј.