запа́лити
запалити
Лема
запалити
Извор
том 2, стр. 177, редослед 7
- 1.
створити, изазвати пламен, ватру, учинити да што почне горети, зажећи.
— Не могу, макар нам и кућӯ запалила.
Није то била она кратковјека сламната ватра коју ... запали лак и јевтин говорник.
- 2.а.
фиг. пробудити, изазвати код кога неко осећање;одушевити, покренути.
— Пјесма је Пана запалила црвена срцаљудска.
Запалио је у њима веру у победу. Ћос.
- 2.б.
подићи, покренути, изазвати (рат, револуцију), побунити.
— Нова иредента ће запалити читаву серију нових европских ратова.
Буктим од жеље да подигнем буру над Европом и запалим свет.
- 2.в.
унети раздор, посвађати.
— Женски бес запалио кућу и хоће да је растури.
- 3.
учинити да уцгарета гори, почети пушити, задимити.
— Скупи нагло карте и запали. Пушила је само у својој кући.
- 4.
осветлити; учинити да нешто светли.
— Већ су запалили излоге.
- 5.
опалити (из ватреног оружја).
— И запали своrа џавердана на твојега мила господара.
Она ни пет ни девет него запали из пиштоља те њега по средини.
- 6.
угрејати; зажарити, изазвати руменило.
— Сухи уздах грло запали.
Пламови му образ запалише.
- 7.а.
фиг. похитати, пожурити.
— Узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу. Н. прип.
Натаче зелене наочари и запали по послу.
- 7.б.
наићи, ударити.
— Тад се знаде засигурно да ће љута запалити бура.
Фразе
~ ватру (на огњишту) основати кућу, дом; ~ (коме) свећу бити присутан4 чијем умирању.
Пододреднице
1. почети горети; почети светлети, засијати, зажарити се. — Чим заноћа и запале свјетла, оживљују пјанци. Андр. И. Небо се бијаше пропарало и запалило. Божић. фиг. Око јој ожкиве и запали се неком чудноватом ватром. Вес. 2. фиr. а. пасти у занос, одушевити се (чиме). — Лепе беседе, громки стихови, куле у ваздуху су прекрасна ствар: занесеш се и запалиш. Богдан. Да се ... Ингрида Барутанска није запалила тим Ларсеновим посмртним опусом ... никада не би до те изложбе било дошло. Крл. б. дићи се, побунити се, заратити. — Србија и Црна Гора већ су се запалиле. А ево, у Банату је устанак ... сузбијеu. Поп. Ј. Након неколико деценија мира запалио се Балкан у ослободилачком рату. Матк. 3. а. облити се руменилом. — Образи јој се запалие. Чипл. б. зажарити се (о рани); имати4 запаљење (2), упалу, грозницу. — Бака се мало запалила. Мат. Плућни катар ... му се запалио на вршцима. Крл
Изворни текст (OCR)
запа́лити, за̀па̄лӣм сврш. 1. створити, изазвати пламен, ватру, учинити да што почне горети, зажећи. — Не могу, макар нам и кућӯ запалила. Ранк. фиг. Није то била она кратковјека сламната ватра коју ... запали лак и јевтин говорник. Ћоп. 2. фиг. а. пробудити, изазвати код кога неко осећање;одушевити, покренути. — Пјесма је Пана запалила црвена срцаљудска. Крл. Запалио је у њима веру у победу. Ћос. Д. б. подићи, покренути, изазвати (рат, револуцију), побунити. — Нова иредента ће запалити читаву серију нових европских ратова. Крл. Буктим од жеље да подигнем буру над Европом и запалим свет. Каш. в. унети раздор, посвађати. — Женски бес запалио кућу и хоће да је растури. Скерл. 3. учинити да уцгарета гори, почети пушити, задимити. — Скупи нагло карте и запали. Пушила је само у својој кући. Сек. 4. осветлити; учинити да нешто светли. — Већ су запалили излоге. Крл. 5. опалити (из ватреног оружја). — И запали своrа џавердана на твојега мила господара. НП Вук. Она ни пет ни девет него запали из пиштоља те њега по средини. Вук. 6. угрејати; зажарити, изазвати руменило. — Сухи уздах грло запали. Крањч. С. Пламови му образ запалише. НП Вук. 7. фиг. а. похитати, пожурити. — Узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу. Н. прип. Вук. Натаче зелене наочари и запали по послу. Креш. б. наићи, ударити. — Тад се знаде засигурно да ће љута запалити бура. Кум.