за̀пе̄ти
запети
Лема
запети
Извор
том 2, стр. 181, редослед 15
- 2.
(имп. з\пни; аор. 2. и
- 3.
за̏пе̄; р. прид. за̏део, -е̄ла; трп. прид. за̏пе̄т) сврш.
- 1.
потегнути обарач, ударач (на оружју); затегнути.
— На рукама црне рукавице, у којима не би могао ни запети ни одапети пушку.
Уперио пушку, запео кокот.
И борите се, врли јунаци ... стријеле запните.
- 2.а.
зак(в)ачити што (за што друго); наместити да се задржи.
— Бубањ ... му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете кожке.
- 2.б.
разапети, удесити какво оруђе за хватање животиња.
— Ухватио се у замку, што му је запе неки ловац.
Не надају се нападу, а терен је згодан, могли бисмо да им запнемо кљVсУ. Лол. Прегледају од синоћ запете вршке ... па ако има лова, одмах да доноси угарак.
- 3.
застати у кретању, стати.
— Сидро тежином утоне у и дно запне.
Некоме је запео залогај у грлу.
Коло је запело. Свет се збунио и ускомешао.
Нијемцу запе мисао.
- 4.
натакнути.
— Уврх носа запни газда тада наочале.
- 5.
ставити, заденути.
— Шокице ... са ... танким, везеним сукњама ... запетим за пас, вазда су нашле нешто да питају.
- 6.а.
непрел. наићи на какву препреку, на тешкоће, спотаћи се; закачити се.
— Како уђе у кућу, зале на праr.
Кочија пројури мимо њиХ, али при томе запе крило од сједала на кочији о кола сељачка и потрга се.
Ловци су рђави другови, чим неко запне, оставе га.
Ето дотле смо дошли, и ту смо запели.
- 6.б.
заплести се у говору, замуцати; престати говорити.
— Запела је и замуцала нешто, зовнула дјецу и отишла кући.
Пст!
— бака стаде, мења боју, запе у пола речи ...
Слга,
— рекао је са изразом насчешене неверице,
— нисам могао да замислим да ћеш ти ... Запео је, а она му је помоrла. Б 1957.7. закопчати.
— Ни једно од тих мајсторских пуцета није се могло запети.
- 8.а.
напрегнути се, употребити сву снагу, распалити. = Од дората се није могло прићи комотно Видаку, те стога неко запе и извуче плуг испод њеrа. Лаз. Л. Запео старина и ђуса највећом брзином. Креш.
- 8.б.
навалити, поћи, упутити се.
— Стани, марво ... Заустави!
— нареди капетан одсечно војнику на стражи.
— Где сте запели?
Запе у правцу који му је он показао.
- 8.в.
тврдоглаво остати при свом мишљењу, заинтачити (се).
— Не дам је, запела ти онда, испод мајора! Млада је, може да поседи још, да продевује мало.
Ехе, а ти ту запео: окупатор, па окупатор, фашиста. Откуд он може да буде окупатор?
у г лаву увртети у главу, уобразити; ни не умети; не моћи; не почети.
Фразе
запне реч у грлу не може говорити (обично од узбуђења); запело не иде; запело је о глав у живот је у питању . —Чаки бабе видљиво попустиле: причекаће драги бог, није баш о главу запело. Ћоп.; запело (о што, за што) (обично хипотетично) зависи од чега, мора се нешто, потребно је. — А можемо, баш ако је за то запело, и да се ородимо. Срем.; ~ за око допасти се; привући пажњу; ~ из петних жила употребити сву снагу (да се нешто постигне);
Изворни текст (OCR)
за̀пе̄ти, за̏пне̄м (имп. з\пни; аор. 2. и 3. л. за̏пе̄; р. прид. за̏део, -е̄ла; трп. прид. за̏пе̄т) сврш. 1. потегнути обарач, ударач (на оружју); затегнути. — На рукама црне рукавице, у којима не би могао ни запети ни одапети пушку. Вукић. Уперио пушку, запео кокот. Гор. И борите се, врли јунаци ... стријеле запните. Богд. 2. а. зак(в)ачити што (за што друго); наместити да се задржи. — Бубањ ... му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете кожке. Глиш. б. разапети, удесити какво оруђе за хватање животиња. — Ухватио се у замку, што му је запе неки ловац. Креш. Не надају се нападу, а терен је згодан, могли бисмо да им запнемо кљVсУ. Лол. Прегледају од синоћ запете вршке ... па ако има лова, одмах да доноси угарак. Ранк. 3. застати у кретању, стати. — Сидро тежином утоне у и дно запне. Љуб. Некоме је запео залогај у грлу. Донч. Коло је запело. Свет се збунио и ускомешао. Андр. И. фиг. Нијемцу запе мисао. Цар Е. 4. натакнути. — Уврх носа запни газда тада наочале. Крањч. Стј. 5. ставити, заденути. — Шокице ... са ... танким, везеним сукњама ... запетим за пас, вазда су нашле нешто да питају. Петр. В. 6. непрел. а. наићи на какву препреку, на тешкоће, спотаћи се; закачити се. — Како уђе у кућу, зале на праr. Вукић. Кочија пројури мимо њиХ, али при томе запе крило од сједала на кочији о кола сељачка и потрга се. Том. Ловци су рђави другови, чим неко запне, оставе га. Бар. Ето дотле смо дошли, и ту смо запели. Уј. б. заплести се у говору, замуцати; престати говорити. — Запела је и замуцала нешто, зовнула дјецу и отишла кући. Бен. Пст! — бака стаде, мења боју, запе у пола речи ... Јакш. М. Слга, — рекао је са изразом насчешене неверице, — нисам могао да замислим да ћеш ти ... Запео је, а она му је помоrла. Б 1957.7. закопчати. — Ни једно од тих мајсторских пуцета није се могло запети. Ков. А. 8. а. напрегнути се, употребити сву снагу, распалити. = Од дората се није могло прићи комотно Видаку, те стога неко запе и извуче плуг испод њеrа. Лаз. Л. Запео старина и ђуса највећом брзином. Креш. б. навалити, поћи, упутити се. — Стани, марво ... Заустави!—нареди капетан одсечно војнику на стражи. — Где сте запели? Јак. Запе у правцу који му је он показао. Бан. в. тврдоглаво остати при свом мишљењу, заинтачити (се). — Не дам је, запела ти онда, испод мајора! Млада је, може да поседи још, да продевује мало. Срем. Ехе, а ти ту запео: окупатор, па окупатор, фашиста. Откуд он може да буде окупатор? Ћоп.