Одредница

запи́сати

сврштом 2, стр. 184

запи́сати

записати

Стална адреса

Лема

записати

Извор

том 2, стр. 184, редослед 8

  1. 1.а.

    писањем забележити, написати.

    — Боље, вала, не би ни ти записао да си, којом срећом, писмен.
    Срем.
    Зар стоји негдје записано да је жена приватно власништво човјека?
    Крл.
  2. 1.б.

    уписати, убележити; унети у списак.

    — Ама, господине, је л то право? ...
    — Записа ли ти кога?
    — Записа ли ми дете?
    Вукић.
    У душу сам своју записао оне дивне ријечи бана Николе.
    Кум.
  3. 2.

    написати запис (3), хамајлију.

    — Молим ти се да му запишеш,
    — вели баба.
    Ћор.
  4. 3.

    оставити некоме нешто у легат, наслеђе, писмено завештати.

    — Што остане новаца то имате мени записати, ако вас ја преживим.
    Том.
    душгу врагу предати се ђаволу, одлучити се на рђава дела; ~ за ухо упамтити добро; исп. урезати у памет. — То нека себи запишу за ухо сви, и новопечени републиканци и они који их својим ријечима подјарују. Цар Е.; ~ крвљу великим жсртвама потврдити, доказати; ~ у памет упамтити.

Фразе

добро (рђаво) записан који ужива добро (рђаво) мишљење других о себи;

Пододреднице

~ се

1. повр. према записати (1б). — Мисли на прилику: зар се не би баба Ружа могла записати у братимке? Вел. 2. погрешити у писању. Р-К Реч. 3. задржати се дуго у писању. Р-К Реч. 4. урезати се, остати у памћењу. — Љуће се записала солдачија У старчеву памет. Новак

повр. према записати (1б).погрешити у писању. Р-К Реч.задржати се дуго у писању. Р-К Реч.урезати се, остати у памћењу.
Изворни текст (OCR)
запи́сати, за̀пӣше̄м сврш. 1. а. писањем забележити, написати. — Боље, вала, не би ни ти записао да си, којом срећом, писмен. Срем. Зар стоји негдје записано да је жена приватно власништво човјека? Крл. б. уписати, убележити; унети у списак. — Ама, господине, је л то право? ... — Записа ли ти кога? — Записа ли ми дете? Вукић. фиг. У душу сам своју записао оне дивне ријечи бана Николе. Кум. 2. написати запис (3), хамајлију. — Молим ти се да му запишеш, — вели баба. Ћор. 3. оставити некоме нешто у легат, наслеђе, писмено завештати. — Што остане новаца то имате мени записати, ако вас ја преживим. Том.